S obzirom na činjenicu da su lekarima i medicinskim radnicima povećane plate, te su one sada na visokom nivou, u odnosu na naš standard, već beležimo dolazak u javni sektor, koji je sada značajno primamljiviji lekarima. Kontinuiranim ulaganjem u zdravstveni sistem, nastojimo da stvorimo najbolje moguće uslove doktorima, kako bi ostali u Crnoj Gori, kazao je u intervjuu za IN4S Dragoslav Šćekić, ministar zdravlja u Vladi Crne Gore.
Kako biste ocenili zdravstveni sistem Crne Gore i da li ima uslova za njegovo normalno funkcionisanje?
– Zdravstveni sistem Crne Gore u prethodnom periodu bio je izložen velikom pritisku, te su svi neodstaci i problemi isplivali na površinu. Kada tome dodamo višedecenijski nemar i nebrigu za jedan od najvažnijih sistema po kojem se meri stepen razvoja i uspešnosti jedne zemlje, onda za rezultat dobijemo mnoštvo problema i izazova koji sustižu jedan drugi iz dana u dan. Savršen zdravstveni sistem san je mnogo razvijenijih zemalja. I crnogorsko zdravstvo svakodnevno se suočava sa velikim brojem izazova u svom funkcionisanju. Međutim, prostora za napredak itekako ima u različitim oblastima, a Ministarstvo zdravlja , u saradnji sa svim zdravstvenim ustanovama u narednom periodu zauzeće proaktivan stav i učešće kako bi nagomilani problemi bili rešeni.
– Pre svega, određena normativna rešenja biće temelj za ozbiljniju reformu zdravstvenog sistema u celosti. U tom smislu, ubrzo nas očekuju izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji će značajno urediti ovu oblast u svim segmentima.
– Naša namera je jasna – stabilan javni zdravstveni sistem sa brigom o pacijentu u njegovom središtu i uslovima za rad dostojnim lekarske profesije i medicinske doktrine.
– Odlučni smo da uklonimo jaz između bogatih i siromašnih, tačnije mogućnosti da samo oni koji imaju novca imaju pravo na lečenje, dok se građani slabije imovne moći, a takvih je najviše, bore za svoje osnovno pravo gde zaštita zdravlja itekako pripada.
S obzirom da je u proteklom periodu zdravstveni sistem vrlo često bio predmet sumnje na korupciju na različitim nivoima, da li ćete pokrenuti preispitivanje svih segmenata koji se prepoznaju kao mogući momenti koruptivnog ponašanja?
– Ministarstvo zdravlja posvećeno je suzbijanju i iskorenjivanju korupcije iz zdravstva kao esencijalno važne oblasti svakog društva, pa i našeg. Tamo gde očekujemo humanost, pomoć i blagu reč, ne bi trebalo da ima mesta niti za jedan oblik delovanja koji može izazvati neprijatnost, a kamoli koruptivne radnje koje će, ukoliko ministarstvo bude imalo saznanja o istim, istog trena obavestiti nadležne državne institucije.
Ohrabrujemo i građane da svaki vid korupcije ili zloupotrebe prijave kako Ministarstvu zdravlja tako i drugim nadležnim institucijama kako bismo stali na kraj ovoj pošasti koja se poslednjih decenija odomaćila u svim porama društva.
Kovid pandemija, između ostalog, pokazala je sve nedostatke zdravstvenog sistema. Borba protiv koronavirusa bila je veliki je izazov za Crnu Goru. Nacionalno koordinaciono telo koje je formirano za vrijeme DPS vlade, imalo je mnogo propusta. Čak i samo formiranje tog tela bilo je, prema rečima, mnogih poslanika, NVO sektora, protivzakonito. Svedoci smo i da mnoge mere koje su doneli u cilju sprečavanja širenja epidemije nisu dale rezultate. Kako Vi to iz Vašeg ugla kometarišete?
– Iako je u tom periodu bilo nelogičnosti u načinu upravljanja epidemijom sa različitih aspekata, iako je to vreme sada za nama na greškama se treba učiti kako ih ne bi ponavljali ali i ispraviti što je više moguće. Moramo ići dalje, posebno imajući u vidu i trenutnu situaciju sa koronavirusom, koji ponovo uzima maha, ali i drugim izazovima sa kojima se svakodnevno suočavamo prilikom nastojanja da unaprijedimo zdravstveni sistem.
S obzirom da korona i dalje „preti“ o čemu govori i blagi skok novozaraženih, da li ima razloga za zabrinutost i da li je zdravstveni sistem spreman da odgovori na eventualno novi talas korona virusa?
– Već dve i po godine celi svet “živi“ pandemiju. Potpuno smo promenili životne tokove i navikli se na pandemijske uslove, nekad blaže nakad ozbiljnije, ali nas svaki novi talas koji nosi povećan broj zaraženih, nažalost i smrtnih ishoda, podseti koliko moramo biti na oprezu i izdržati ovaj globalni javnozdravstveni izazov. Iako je došlo do zamora zbog pandemije, zdravstveni sistem nema pravo da odustane i nastavlja da bude prva i prava pomoć za sve one kojima je pomoć potrebna. Zdravstveni sistem je apsolutno spreman da odgovori na sve izazove. S obzirom da ovih dana beležimo veći broj zaraženih, ali nažalost i smrtne ishode, povećali smo pozornost kroz svakodnevnu komunikaciju, pre svega sa Institutom za javno zdravlje, ali i prateći preporuke Sveteke zdravstvene organizacije, na osnovu čega preduzimamo potrebne korake u cilju suzbijanja širenja epidemije. Iako se radi o uglavnom blažoj kliničkoj slici, posebno moramo biti obazrivi jer nas je ovaj virus naučio da zna itekako biti nepredvidiv.
Da li ima dovoljan broj vakcina i šta se desilo sa vakcinama kojima je ranije istekao rok upotrebe?
– Ukupno je građanima dostupno 496.400 doza vakcina protiv koronavirusa. Vakcina ima dovoljno, a u skaladu sa epidemiološkim parametrima vršiće se redovno obnavljanje i nabavka. Vakcine isteklog roka prosleđuju se firmi HEMOSAN-Bar koja ih, zajedno sa ostalim lekovima isteklog roka, šalje na uništenje u Beč-Austrija u skladu sa protokolima za odlaganje medicinskog otpada.
Portal IN4S je više puta pisao o problemima brojnih bolnica širom Crne Gore. O lošim uslovima, nemanju osnovne medicinske opreme, mobinga nad zaposlenima. Imate li način i mehanizme koji će vremenom rešiti ove i slične probleme?
– Ministarstvo zdravlja je formiralo Komisije za kontrolu rada zdravstvenih ustanova čiji je osnivač država. Navedene komisije kontrolišu rad sa pravnog, ekonomskog i medicinskog aspekta, kako bi stekli uvid u kompletno funkcionisanje ustanove. Nakon što Izveštaj komisije bude gotov, a na osnovu činjenica sadržanih u njemu, bez odlaganja ćemo krenuti u rešavanje gorućih problema, ali i napraviti plan kako bi u budućem periodu ustanove funkcionisale bez problema i bile na usluzi građanima.
– Takođe, plan je da se u najskorije vreme ojačaju kapaciteti već postojećeg Direktorata za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštitie kako bi bili što efikasniji u prevazilaženju problema u sektoru zdravstva. Neki rezultati već postoje i dešavaju se pomaci, ali smo rešeni da kroz ova kadrovska ojačanja dodatno unapredimo kvalitet pružanja zdravtsvene zaštite.
– Kada govorimo o podizanju kvaliteta rada zdravstvenih ustanova ne možemo, a da ne pomenemo i ključnu odgovornst menadžmenta, pa se u tom smislu u narednom periodu, a na osnovu pokazanih rezulata može očekivati i smena rukovodioca koji nisu pokazali umeće, sposobnost i zainteresovanost da unaprede rad ustanove na čijem su čelu.
Kako komentarišete i činjenicu da decenijama unazad nije izgrađena nijedna nova bolnica? Nažalost, prosečna starost objekata u javnom zdravstvenom sistemu je 50 godina, od kojih su pojedini sagrađeni čak i pre 70 godina. Ovo se posebno odnosi na Podgoricu, u kojoj se u poslednjih 30 godina znatno povećao broj stanovnika, a samim tim i potreba za širenjem postojećih zdravstvenih ustanova. Slična situacija je i na severu Crne Gore. Šta planirate da preduzmete po tom pitanju?
Crna Gora konačno postaje gradilište zdravstvenih ustanova.
– U toku je rad na više infrastrukturnih projekata i tendera nego u poslednjih 20 godina zajedno. Ugovori o izgradnji i nadzoru nad radovima Klinike za mentalno zdravlje su potpisani i gradnja počinje ovog meseca. Vrednost radova je 6 miliona evra i finansiraće se iz kapitalnog budžeta, a rok za završetak radova je 18 meseci.
– Nakon usvajanja Zakona o budžetu za 2022. godinu, Ministarstvo zdravlja je u saradnji sa Upravom javnih radova i Ministarstvom finansija pokrenulo aktivnosti na realizaciji projekata iz Kapitalnog budžeta za 2022.godinu. Pored Klinike za mentalno zdravlje, raspisan je tender za rekonstrukciju Specijalne bolnice „Vaso Ćuković“ u Risnu, kao i tenderi za projekat sanacije objekta i unapređenje fukcionisanja ambulante „dr Niko Miljanić“ u Velimlju i za projekat dogradnje Doma zdravlja u Ulcinju.
– Uz veliku podršku EU partnera na čelu sa EU delegacijom u Podgorici, intezivirane su aktivnosti i na realizaciji projekata izgradnje Klinike za infektivne bolesti i Klinike za dermatovenerologiju, Operativnog centra za vanredne situacije u okviru Instituta za javno zdravlje i adaptaciji i opremanju mikrobioloških laboratorija u 9 zdravstvenih ustanova širom Crne Gore. Ukoliko se aktivnosti realizuju planiranom dinamikom potpisivanje ugovora i početak gradnje Klinike za infektivne bolesti i dermatovenerologiju se očekuje u septembru/oktobru tekuće godine. Sredstva za izgradnju klinike su obezbeđena kroz fondove EU, međutim rast cena na građevinskom tržištu može iziskivati i dodatno sufinansiranje od strane države.
– Pored navedene klinike, uz podršku EU se vrlo brzo očekuje i gradnja Operativnog centra za vanredne situacije u okviru IJZ. Tender je završen i u toku je evaluacija ponuda, nakon čega slede aktivnosti shodno rezultatima evaluacije, a to su potpisivanje ugovora i početak gradnje objekta. Osim navedenih, u toku je i priprema tenderske dokumentacije za adaptaciju i opremanje devet mikrobioloških laboratorija u zdravstvenim ustanovama širom CG čija realizacija se očekuje krajem 2022. i tokom 2023. godine.
– Kada je u pitanju Kapitalni budžet za 2022 godinu, Ministarstvo zdravlja je tokom 2021. organizovalo posetu svim zdravstvenim ustanovama kako bi se ustanovila potreba za kapitalnim ulaganjima i ispostovale preporuke DRI. Tokom poseta je skrenuta pažnja na nedovoljnu zrelost predloženih projekata jer je veoma mali broj ustanova imao pripremljene glavne projekte kako bi ispunili osnovni preduslov za raspisivanje tendera i početak gradnje. Nakon ove inicijative i ohrabrenja MZ, mnoge ZU su započele pripremu projekata i u kapitalni budžet za 2022. godinu je ušao rekordan broj „zrelih“ projekata u oblasti zdravstva.
– U svrhu realizacije navedenih projekata Ministarstvo zdravlja je iniciralo izradu projektnih zadataka Ugrentnog centra u okviru KCCG i OB u Pljevljima i isti su prosleđeni Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma i javni konkurs se očekuje u narednim mjesecima. Istovremeno je u pripremi projektni zadatak za potrebe konkursa za izgradnju doma zdravlja u Sity Kvartu u Podgorici. Konkurs za idejno rešenje za ovu ZU se očekuje do kraja godine.
– Da se vodilo računa o regionalnom razvoju i univerzalnosti pristupa zdravstvene zaštite govori podatak da su u toku pripreme za tendere zbirne vrijednosti cca 10 miliona € za potrebe rekonstrukcije opšte bolnice Bijelo Polje, opšte bolnice Berane, opšte bolnice Cetinje, opšte bolnice Nikšić, zatim i domova zdravlja u Ulcinju, Budvi, Cetinju i Plavu. Naravno da investicije u izgradnju i opremanje ne bi značile ništa bez adekvatnog kadra, ali u to ime ne možemo da ne napomenemo da se tokom 2022. godine plata zdravstvenim radnicima značajno povećala u dva navrata, tako da je 2020. godine osnovni koeficijent doktora iznosio 9.53, u januaru 2022. je povećan na 11.30, a od jula 2022. na 15.99 sve u cilju stvaranja boljih uslova i veće motivisanosti medicinskog kadra.
Zdravstveni sistem u Crnoj Gori koji je i prema Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu loše ocenjen Evropi, poslednjih godina se suočava sa najvećim izazovom do sada – sve većim brojem odlaska lekara iz javnog zdravstva. Iskusni lekari se sve više opredjeljuju za privatni sektor, dok mlađi sa diplomom uglavnom posao traže u inostranstvu. Kako zaustaviti sve veći odliv lekara?
– S obzirom na činjenicu da su lekarima i medicinskim radnicima povećane plate, te su one sada na visokom nivou, u odnosu na naš standard, već beležimo dolazak u javni sektor, koji je sada značajno primamljiviji lekarima. Kontinuiranim ulaganjem u zdravstveni sistem, nastojimo da stvorimo najbolje moguće uslove doktorima, kako bi ostali u Crnoj Gori. Takođe, promenom politike dodele specijalizacija, želimo da motivišemo mlade doktore medicine da ostanu u našem sistemu i stvorimo im uslove za adekvatno školovanje i usavršavanje. Pored toga intenzivno ćemo raditi na rešavanju stambenih potreba zdravstvenih radnika naročito u severnim opštinama kako bi mladi lekari ostali da rade u svojim sredinama. U tom smislu Vlada je dala saglasnost da se Ministarstvu zdravlja ustupe prava i korišćenja zemljišta u Pljevljima u cilju izgradnje stambene zgrade za zaposlene u zdravstvu. Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Stambenom zadrugom “Zdravstvo“ doprinosi da se parcele za istu namenu obezbede i u Beranama , Kotoru, Podgorici i na Žabljaku. Sigurni smo da će navedene mere u najskorijem periodu dati značajne rezultate.
IZVOR: IN4S, FOTO: GOV.ME/ CRNOGORSKI ELEKTRODISTRIBUTIVNI SISTEM CEDIS
