Dokon pop i goveda krsti, a oni koji ni to ne znaju – vire kroz plot u tudje dvorište ne bi li išta pronašli za zadovoljenje svojih spoljnih mentora…
Tako je danas više nego jadno slušati kako žuti i drugi raznobojni tobožnji politički analitičari ( kao da se ta diploma na Sorboni stiče, a ne na brzometnim obaveštajnim kursevima?!) “ plaču” nad sudbinom Nebojše Stefanovića kao da im je u najmanju ruku brat od tetke ili ujaka?!? Posebno je primetno, kako se odjednom dive njegovoj harizmi uzdižući ga do vrhovnog postolja do koga ni prići nije mogao…
Sad je on postao i sigurni naslednik Vučića, bez obzira što to nikada niko ni u šali nije rekao – ali eto time se danas “ vrlo temeljno” bave svi raspevani dobošari u orkestru protiv Vučića…
Političko izjašnjavanje o odgovornosti Stefanovića za njih je čisto staljinistički metod naučen u istim onim spoljnim brzometnim kursevima “ patriotizma i lojalnosti” matičnoj zemlji! Za njih nije bitna borba protiv organizovanog kriminala, činjenica da je životno ugrožen predsednik i njegova porodica – već politička sudbina jednog posve običnog partijca-birokrate koji je samo sticajem ne(srećnih) okolnosti postao to što jeste – daleko premašujući sopstvena znanja i skromna obrazovanja…
Te, kobajagi političke analitičare sada više muči Nebojšina sudbina od sudbine zemlje, sopstvenog naroda… Zašto?
Da li im je baš on trebalo da donese ono što nije hteo narod, ono što nisu mogli da dobace na izborima, pa sada dodatno kukumaču plašeći se i njegove krivične odgovornosti?
I na kraju, trebali bi da znaju, da ovo demokratsko izjašnjavanje partijske baze je neuporedivo sa njihovim politickim odstreljivanjem dojučerašnjih legitimnih lidera na tajnim bahanali – susretima po potkrovljima u centru Beograda?!
Tada nisu lili krokodilske suze kada su iz demokratskog korpusa udaljavani preko noći lideri, poput Kostunice, Mićunovića, Jovanovića, Živkovića i mnogih drugih… To nisu bile staljinističke metode? To je bilo demokratski, da stvarnost prikazuju, ne kakva jeste, nego kakvom je oni žele…
Umesto da u ime i za opoziciju na Djilasovim i Solakovim medijima promovišu bilo šta normalno i potrebno narodu srpskom – oni se uhvatili suve grane koja je odavno otpala i postala deo već započete političke prošlosti… I to, ne zato što je to bio nečiji ( liderom) hir, već zato što se “ otkrio svačiji trag”…
Ništa nisu naučili iz političke teorije i prakse, da pravi pokreti i ideje u njima ne umiru sa vodonošama kojima se ni imena ne pamte!
Jer, oni traju taman onoliko koliko su sposobni da prate kurs vodece ideje… Oni sami kroje svoju sudbinu, bez ičijeg mešanja ili ograničenja!
P.J.
